Simbolika i tradicija Uskrsa
Simbolika i tradicija Uskrsa bilo da je za Vas Uskrs upravo prošao ili tek dolazi u narednim danima – čestitamo Vam praznik. Obzirom na to da je u toku vreme praznovanja za sve Hrišćane, u ovom članku Vam otkrivamo nešto više o Uskrsu i običajima.
Istorijat
Prema nekim istoričarima vere, Uskrs je vuče korene iz pred-hrišćanske paganske proslave dolaska proleća. Zapravo pagani, obožavaoci boga Vala u proleće su slavili praznik pratilje boga Vala, asirsko-vavilonske boginje iz drevne teutonske mitologije – Astarote/Ištar. Prema starom zavetu, po hebrejskom kalendaru, u ovom periodu slavi se jevrejski praznik Pasha – u prvom svetom mesecu Nisanu 14. dana.
Datum proslave Uskrsa
A sada, da se vratimo na Hrišćanstvo. Prema Bibliji, Isus je uskrsao u nedelju, tri dana nakon raspeća. Iz tog razloga, kao i svi pokretni praznici – iz godine u godinu datum na koji slavimo Uskrs se menja, ali dan ne. Dva dana pre Uskrsa slavi se Veliki petak. Bez obzira na datum, u okviru hrišćanstva Uskrs uvek pada u nedelju – između 22. marta i 25. aprila.
Post
Post je karakterističan za pravoslavnu veru. Pripadnici rimokatoličke crkve poste svega nekoliko dana u godini i po blažim pravilima, dok je u protestantskoj crkvi ovaj običaj potpuno ukinut. Kod pravoslavaca, međutim, Uskršnji post je jedan od najdužih u godini. Traje 7 nedelja, odnosno 48 dana pre Uskrsa. I početak posta je klizan u smislu datuma, ali trajanja ne. Naime, post uvek počinje u ponedeljak, koji se naziva Čisti ponedeljak.
Bojenje jaja
U većini kultura jaje je simbol ponovnog rođenja, te se prirodno vezuje i za Uskrs. Od samih početaka Hrišćanstva, vernici su u proleće poklanjali jaja jedni drugima. Jaja se obično farbaju na Veliki petak i na Uskrs se jedu za doručkom, uz karakterističan običaj „tucanja” Uskršnjim jajima. Ofarbana jaja, za koje se domaćice uvek trude da budu što lepša i šarenija, se aranžiraju u korpicu sa travom, figuricama pilića, zekama i sličnim ukrasima. Ranije su se jaja, uglavnom, farbala u lukovini i ukrašavala lišćem i cvećem, što su danas u mnogim domovima zamenile veštačke farbe i samolepljive sličice.
Uskršnji zeka
Uskršnji zeka je karakterističan pre svega za zapadnu kulturu, ali se poslednjih godina „odomaćio“ i kod nas. Smatra se da je i simbol Uskršnjeg zeca povezan sa pomenutom paganskom tradicijom, obzirom da je zec bio zemaljski simbol boginje Astarote/Ištar. Kako bilo da bilo, danas je zeka taj koji sakriva deci jaja, donosi im slatkiše i poklone.
Običaji
Kod katolika je običaj da deca traže jaja, koja je „sakrio zeka“ i koja se zato obično sakrivaju u travi. Na dan Uskrsa deca idu od kuće do kuće, kod rođaka, i sakupljaju jaja u korpicu. Za razliku od katolicizma – u pravoslavlju postoji i posebno, crveno jaje – čuvarkuća, koje bi trebalo da se farba na Veliki četvrtak i da se ostavlja do narednog Uskrsa da čuva kuću. U nekim krajevima Srbije – dečiji obrazi se trljaju crvenim jajima, kako bi deca bila zdrava. U istočnoj Srbiji, opet, običaj je da se na sam Uskrs, deca ljube kroz venčiće od poljskog cveća. Takođe, običaj „tucanja“ jajima karakterističan je samo za pravoslavce.
Dan Uskrsa
Kod katolika se na Veliku subotu služi tradicionalna Uskršnja misa. Ona se održava u mraku, uz slavljenje svetlosti vere – koju simbolizuje samo jedna upaljena velika sveća. Pred Uskrs – u crkvu se nosi korpa sa hranom u kojoj su i šarena jaja, hleb, meso, pecivo … Tu hranu sveštenik blagoslovi i ona se služi na uskršnjem ručku.
Pored već pomenutih pravoslavnih običaja, važno je reći da se u nedelju ujutro, Uskršnjim doručkom prekida Veliki post. Za doručak se služi salata, šarena jaja – uz običaj „tucanja“ i kuvano meso, obično šunka. Na dan Uskrsa se ljudi lepo oblače i izlaze na ulicu, idu u crkvu na jutarnju litiju oko crkve, a zatim i liturgiju. Ceo ovaj dan vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrese“ – „Vaistinu vaskrese“. Za trpezom se služi meso, jaja i Uskršnja pogača.
